Kako radi DNS

 

DNS (Domain Name System) je centralni deo Interneta, jer obezbeđuje prevođenje adrese sajta koji tražite u IP adresu. Sve što je povezano na Internet ima svoju jedinstvenu IP (Internet Protpcol) adresu.  Vaš omiljeni sajt hosting.rs :) ima svoju IP adresu 146.255.37.1, što priznaćete i nije baš lako zapamtiti (pogotovu ako imate recimo 5, 6  omiljenih web sajtova). Uloga DNS-a je da sinhronizuje nazive domena i njihove IP adrese, da s jedne strane Internet adrese budu lako dostupne ljudima (da ih lakše zapamte), a da s druge strane da mašine mogu lako da ih razumeju.

Hajde da objasnimo kako se više od 2 milijarde korinika Interneta i preko 260 miliona imena domena povezuju. Za početak infografik a onda sledi  i objašnjenje istog.

 

1. Upit: Kada ukucate hosting.rs u svoj web pretraživač, vaš pretraživač šalje upit  preko Ineterneta da nađe odgovarajući web site. Upit se prvo susretne sa Recursive resolver-om što je uglavnom vaš Internet provader koji obično zna koji DNS server zna odogovor na vaš upit: “Koja je IP adresa hosting.rs”.

2. Root Serveri: Prvi tip DNS servera sa kojim Recursive resolver komunicira je Root Server. Root serveri se nalaze svugde po svetu i svaki zna DNS informacije o Top Level Domenu (u našem slučaju .rs). Za početak odgovora o upitu, Recursive resolver postavlja upit Root Serveru za DNS informacije o .rs. Postoje na hiljade Root servera po svetu, lokalizovanih strateški prema aktivnostima na Internetu. Odgovor na ovaj upit biće prosleđen od strane najbližeg servera.

3. TLD Name Serveri: Svaki Top Level Domen DNS name server sadrži informacije o adresi  za Second Level domene. Kad vaš upit dođe do TDL servera on odgovara  sa IP adresom Domain Name Servera, što polako ali sirugno, upotpunjuje odogovor na postavljen upit.

4. Domanin Name Severi: Sledeći korak (blizu smo kraja) Recursive resolver salje upit do Domain Name servera. Ovaj DNS zna adresu celog domena, i vraća odgovor Recursive respover-u. Danas je na Internetu sve više i više uređaja. Originalni IP standard IPv4 dozvoljava 4,3 milijarde jednistvanih IP adresa, a novi IPv6 neverovatnih 3.4×1038 jedinstvenih adresa (nisam sigurna da mogu da izgovorim ovaj broj :) ).

5. Web site: Sada kad Recursive resolver zna IP adresu domena, on prosleđuje IP adresu web pretraživaču. Konačno, web pretraživač šalje zahtev web sajtu, zahtevajući sadržaj od njega, korišćenjem IP adrese koju je uravo dobio.

I sve to u deliću sekunde! Dok ste trepnuli okom, ili dok ste još u pokušaju da kažete “keks” :) . I ako je proces, gledano sa strane korisnika kopmlikovan, ova radnja se brzo izvršava i dok ste pročitali ovaj text, za koji vam je trebalo recimo 5 minuta, pa pomnožite to sa brojem IP zahteva u minuta, du svetu se ostvari  neverovatnih 3.200.000 GB IP saobraćaja za to vreme, impozanta cifra u svakom slučaju.  U celu priču treba ubaciti i keš (da bi se konverzijaIP adresa ubrzala), što na strani vašeg pretraživača, na DNS serverima…., no o tome možda nekom drugom prilikom.

Nadam se da vam je slika o DNS sad malo jasnija.

Napomena: Možda je malo više engleskih temina korišćeno u ovom blog-postu, ali mislim da bi bilo iluzorno prevoditi ih. Ukoliko imate neki predlog kako da  neke stvari nazovem na Srpskom ostavite komentar.

Do narednog blog-posta ostaje/hostujte dobro :)

Print Friendly